Dete u dusi💞

Postoje teski ljudi
koje zavoleti je lako.
Zive od danas do sutra
kao sasave ptice.

Pobratimis se s njima
pod kozu udju ti polako
i imaju svakog jutra
nasmejano lice.

Avanturisti zivota
mrze jednostavnost.
Nedostatak vatre
je ono sto ih gusi!

Erupcija emocija
njihova je stvarnost
I zauvek dete
ostaje u dusi.

K'o najveceg neprijatelja
ne podnose mir!
U svome se haosu
savrseno snalaze.

U jednom trenutku
potonu u vir
u drugom vec ptice
iznad oblaka pronalaze.

U zivot ti dodju
kad najmanje se nadas
telefon zazvoni kao poziv spasa
i kao da prvi put radis i stvaras
pricas sve dok ne ostanes bez glasa.

Postoje ljudi koji
priznaju kad grese.
Ko ih idalizuje
izgubio je cenu.

Oni uvek nadju
razlog da se smese
najbolje se snalaze
kad su u problemu.

Ako uspeju i zauzmu
neko vazno mesto.
Oni zrno pravde
ponesu sa sobom.

Da podrsku pruze
napuste svoj presto
jer smatraju da svi smo
jednaki pred Bogom.

U zivot ti dodju
kad najmanje se nadas
telefonski poziv je kao poziv spasa
i kao da prvi put radis i stvaras
satima pricas dok ne ostanes bez glasa.

A onda...

Onda se vratis
gde jedno drugom su duplikat.
Medju one sto za liderstvo
izgubili su ukus.

A ja cu u secanju
da cuvam taj unikat,
dok budu me pritiskali
ko za zimnicu kupus.

Jednom kada odem
od tog deteta u dusi
sto smeje se, plese
i mrzi jednostavnost.

Oseticu tada kako me gusi
nadmenost, tenzija
i dosadna formalnost.