NIJE  LAKO

Nije uvek lako,
kada odeš prvi.
Preispituješ se stalno
jesi mog'o više.
Želja za promenom
svima je u krvi,
kad prevagne odluka
rastanak se piše.

Nije uvek lakše
onom koji ide
dok zauvek vrata
zatvara za sobom.
Moraš da se smeješ
da suze ti ne vide,
najgore je kad iz
čista mira kažeš zbogom.

I zato, nije lako,
sakriti razočarenje,
u ono u šta si
 verovao slepo.
Uvek nakon klanjanja
dolazi prezrenje
ma koliko god da
bilo vam je lepo.

Jer da bi preživeo
moraš protiv sebe.
Zalud sad sve pohvale
i reči što se kunu.
Pustila sam suzu
pobegla od tebe
u očima mojim
zauvek gubiš krunu.

Najteže je onom
što odustaje prvi,
dok se u njemu
svi vetrovi lome.
Al' potraga za boljem
svima je u krvi
dok ljudi koje ostavljaš
se vraćaju u snove.

Preispituješ se stalno
jesi mog'o bolje,
dok se oko tebe
sve nepravde ruše.
Trud je moj tad pao
ponestalo je volje
otišla sam brzo
k'o vetar bez duše.

Odustati prvi,
nije uvek lako,
kada si tek počeo
da gradiš kaijeru,
ostaviti one
što zavoleo si jako,
i krenuti negde
u suprotnom smeru.

Nije uvek lako,
kada odeš prvi.
Preispituješ se stalno
jesi mog'o više.
Želja za promenom
svima je u krvi,
kad prevagne odluka
rastanak se piše...














Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Слика
                Trenuci inspiracije... Hoće ponekad da nadodju. Kao valovi na morskoj obali. Kao plima koja prekriva stene. Tada reči počnu da se nižu, a rime plešu tango. Ljudi i iskustva pišu inspiracije. Inspiracija mene. Olovka i tastatura su tu da prevedu praznom papiru šta su rime odigrale... Ko je stvorio inspiraciju... Zašto je ona nastala. Da li je ona pronašla mene ili ja nju... To ne znam. Odgovor na to pitanje nikada neću znati. Ali znam još samo jedno; ja nisam pesnik. Da bih za sebe rekla da sam pesnik moram obići krug oko životnog iskustva jednog pesnika. Da li sam talentovana? Ne znam. To ja ne govorim. To treba moji čitaoci da utvrde. Ja sam tu samo da živim, mada pesme su često moj život... Idem. Pa kud stignem. Pozdrav.   
Прикажи све
Noćas... Noćas ću da pustim sve stihove stare, da otplove nekud u neka jutra nova. Tiho lagano, uz pesme gitare Čitaće ih negde na poljima od snova. Noćas ću da pustim neodsanjane snove, Neizgovorene reći baciću u reku. Oko svoje duše sagradiću zidove i zauvek otići u zemlju daleku. Jer previše je mržnje. Previše je reči, Cigala realnosti što kvare trenutke. Zahvalna sam razumu što je mogao da spreči da ka crnoj zvezdi pružim svoje ruke. Previše je istine gorke poput vina, onog jeftinog lošeg od kiselog grožđa. Nije za te večna mladost i visina, Nisu tople reči za srce od gvožđa. Noćas ću se pretvoriti ja u santu leda Što zaboravlja svaku već zaraslu ranu Dok istini samo ravno u oči gledam, I priznajem najzad da drugi su u pravu. Jer previše je magle. Previše galame, Nerealnih očekivanja i neopravdane buke. Previše je svetla u obliku tame Dok uzalud se trudiš i ranjavaš ruke.
Прикажи све
                         Bljesak Ne idem tamo, gde se ići ne sme. Odsvirala bih svaku nepoznatu notu. Mada je sasvim jedno glas iz pesme, a drugo je glas u stvarnom životu. Pre početka predstave, ja zavesu spuštam, navikla na život i promene nagle. Bez kakvog objašnjenja, ja ti ruku puštam, a još uvek nismo izašli iz magle. Pravim se da ne čujem sad ime svoje, dok me nazad zove neustrašiva tišina. Konflikti u meni nemire mi broje, od mene je samo ostala prašina. U životu sam tvome bila samo bljesak, a bljesak ne može dugo da traje. Od hitova tvojih ja se sakrivam u pesak, ja sam sada samo tvoj fan iz potaje. I ako čuješ jecaj galebova, i s nekim novim jutrom počne novi dan, sašiću život od klupka od snova, mada sam samo odsanjani san. Ja nisam materijalista što za slamku se hvata. Ja sam jako škrta na rečim i delu. Ja ne priznajem vrednost tudjih dukata, i zato ih samo ostavi u pepelu. Nav...
Прикажи све